Žena koju je pokojni Mustafa zavoleo, preminula je od raka. Rano je ostao bez oca i bio je siromašan

Zbog siromaštva je rano napustio majku, te otišao u Zagreb da živi s bakom i dedom

Glumac Mustafa Nadarević, koga su mlađe generacije zavolele kao Izeta Fazlinovića iz serije “Lud, zbunjen, normalan”, umro je nakon duge borbe sa teškom bolešću u 77. godini.

Mustafa Nadarević je rođen 2. maja 1943. godine u Banjaluci gde su se njegovi roditelji upoznali i zavoleli.

Priča Mehmeda i Asje Nadarević nije imala srećan početak, jer su se želji da se venčaju oštro protivili njihovi roditelji. Kada su ipak odlučili da se venčaju, Mehmed se nije pojavio.

Naime, učinilo mu se da je dan pre Asija na korzu pogledala nekog drugog, pa se zbog silne ljubomore prvi i poslednji put napio i nije otišao na venčanje.

Međutim, kako je Asja već bila trudna i kako ljubav uvek pobedi, ipak su se venčali i preselili u Novi Grad (Bosanski Novi). Glumac je ime dobio po majčinom ocu, Mustafi Memiću koji je umro 1941. godine.

Pet godina kasnije, 1946. godine umro je i Mustafin otac, Mehmed, a njegova majka Asja je sa 22 godine postala udovica i samohrana majka. Zbog teške materijalne situacije poslala je Mustafu na školovanje u Zagreb, a ona je ostala u Novom Gradu tražeći posao.

Mustafa Nadarevic

Pošto je majka uspela da se zaposli, vratio se u Novi Grad gde je završio osnovnu školu. Njegovi baka i deda su iz Zagreba preselili u Rijeku, pa je i Mustafa Gimnaziju završio u tom gradu. S obzirom da je već u detinjstvu pokazao talenat za glumu, Mustafa je iz Rijeke preselio u Zagreb kako bi završio Akademiju dramskih umjetosti.

Svoju prvu ulogu Mustafa Nadarević je dobio već u prvom razredu kada je na školskoj priredbi glumio Crvenkapicu. Učiteljica ga je za tu ulogu izabrala jer je imao dužu kosu i piskutav glas, pa je ličio na devojčicu. Kada je krenuo u riječku Gimnaziju postao je član amaterskog kazališta “Viktor Car Emin”, pa se ljubav prema glumi pretvorila u poziv.

Iako je rođen u Banjaluci, Mustafa Nadarević nije mnogo vremena proveo u tom gradu. Najranije uspomene ga vežu za Novi Grad i Zagreb, a tinejdžerske dane provodio je u Rijeci. Njegova majka Asija, iako mlada udovica, nije se više udavala. Mustafa je bio jedinac, miljenik bake Anice i deda Mustafe.

Zbog siromaštva je rano napustio majku, te otišao u Zagreb da živi s bakom i dedom. S njima je proveo osam godina i kaže da se rado seća tog perioda. Najdraža sećanja veću ga za Štrosmajerov trg gde su živeli, te Trg Republike (danas Trg Bana Jelačića) na kome je, na velikom ekranu gledao crtane filmove i filmske novosti.

Kada se nakon osam godina vratio u Novi Grad (tada Bosanski Novi), bio je glavna atrakcija među dečacima. Dok su druga deca, zbog siromaštva, hodala gola i bosa, on je nosio soknice, sandale, kratke i duge hlače. Zbog toga su ga vršnjaci prozvali “zagrebačka beba” i “Mujica-gujica”.

 

Kako sam kaže, školu nije voleo, a ponekad ga je baka dok su živeli u Rijeci pratila do škole, jer bi bežao s nastave da bi se kupao i sunčao na plaži. Čak je i na fakultetu bio kampanjac.

Profesori i starije kolege su ga hvalili zbog izuzetnog talenta, ali, kako je sam priznao, nije bio veoma vredan. Sve se promenilo kada je sa prvom suprugom Jasnom dobio ćerku Nađu.

Uvidevši da se stvari menjaju, mladalačka ludost prerasla je u ozbiljan posao. Kada je Nađa imala osam godina, Mustafa i Jasna su se razveli. Majka i ćerka su odselile u Ameriku, a glumac je nastavio da gradi karijeru u Jugoslaviji.

Nađa je završila istoriju i istoriju umetnosti, te postala doktor. Nakon toga oženio je Snežanu sa kojom ima ćerku Nanu i sina Ašu. Oboje žive i rade u Zagrebu. Mustafu Nadareviću je ljubav ipak došla nešto kasnije. Treći put se oženio scenografkinjom i kostimografkinjom Slavicom Radović.

Živeli su na relaciji Zagreb – Ljubljana, jer je Slavica bila rodom iz Slovenije. Iako je bila mlađa od njega 20 godina, brak je opstao više od petnaest godina. Porodičnu idilu prekinula je prvo Slavičina bolest, a kasnije i prerana smrt.

Naime, više od deset godina borila se s rakom dojke. Bolest se nakon terapija ponovo vraćala, da bi 2012. metastazirala na jetru. Umrla je 7. juna 2012. godine. Iako je uvek nerado govorio o svom privatnom životu, za pokojnu suprugu Slavicu, rekao je da je “vrlo nadareno, hrabro i drago biće” koje je oplemenilo njegov život.

Izvor:Telegraf.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *