UBILI STE MI TATU, NEMOJTE I MAMU: Ubistvo porodice Zec bio je najmračniji zločin Merčepove jedinice, a niko nije odgovarao za to

Tog 7. decembra 1991. godine padalo je nešto između snega i kiše. Četiri pripadnika specijalne jedinice MUP-a Siniša Rimac (18), Munib Suljić (32), Igor Mikola (20), Nebojša Hodak (25) i jedna devojka Suzana Živanović, svi pod zapovedništvom Tomislava Merčepa pred ponoć pojavili su se na vratima poznatog zagrebačkog mesara Mihajla Zeca (38) u Ulici Poljanička broj 22, na zagrebačkoj Trešnjevci.

Poznavali su ga mnogi u Zagrebu. Lično su ga poznavali i neki od onih, koji su mu se pojavili na vratima. Čak je jednom od njih mesar ranije povremeno posuđivao novac. Osim Mihajla, u kući je bila i njegova supruga Marija (36), deca Aleksandra (12), Dušan (10) i Gordana (7). Deca su u to vreme spavala.

Mihajlo i Marija su bili na spratu u sobi dnevnog boravka. Policajci su rekli da će pretražiti stan i oduzeti mu oružje koje poseduje, budući su znali da je on strastveni lovac. Razume se, nisu imali nijedan valjan dokument potreban za ulaz u kuću, ni dozvolu za pretres stana. Bez odobrenja vlasnika počeli su da otvaraju fioke, preturali ih, otvarali su i ormare, izvadili posteljinu. Sve vredno, kao što su zlato i novac su uzeli.

Nakon 10-15 minuta krenuli su napolje, a Mihajlo je pošao za njima niz stepenice prateći ih. Oni su ušli u kombi. Prišao je kombiju, objašnjavao se sa njima i tražio da mu vrate ono što su uzeli. Jedan od njih, navodno je reč o Siniši Rimcu, u njega je ispalio nekoliko metaka.

Mihajlo je pao i ostao na mestu mrtav. Posle pucnja, pokušali su da se udalje što pre sa mesta događaja. Dok se vozač kombijem okretao na uskom prostoru oštetio je jedan parkirani automobil. Neki od komšija čuli su pucnjavu u noći i provirili kroz prozor. Videli su kombi sive boje kako odlazi.

Kad je čula pucnjavu na ulici, Mihajlova supruga izašla je da vidi šta se događa, a za njom je istrčala i ćerka Aleksandra. Zatekla je kombi koji je još bio pred njihovom kućom. Petorka u uniformama pokupila je i njih dve, ubacila ih u vozilo i udaljila se.

Dušan i Gordana spavali su u svojoj sobi i nisu ni znali kakva se drama odvijala u kući i ispred nje. U jednom intervjuu Dušan je ispričao da mu je komšija pokrio oči kako ne bi video telo mrtvog oca kako leži u dvorištu.

foto: Youtube/Printscreen

Iako je bila noć, na mesto događaja izašla je velika policijska ekipa. Između ostalog, prikupili su tragove koji su ostali ispred kuće nakon sudara kombija i parkiranog auta. Tako su utvrdili da su osumnjičeni koristili policijsko vozilo. Niko nije mogao da im kaže gde su Marija i Aleksandra.

Narednog dana, 8. decembra, u Zavodu za Sudsku medicinu i kriminalistiku obavljena je obdukcija Mihajla Zeca. Uzrok smrti bile su prostrelne rane glave i grudnog koša. Moglo se zaključiti da je u njega ispaljeno i nekoliko metaka dok je ležao.

Nije se mnogo pričalo o događaju, šaputalo se samo među policajcima u Đorđićevoj. Nakon nekoliko dana u Đorđićevu su privedeni Munib Suljić, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Siniša Rimac i Suzana Živanović. I dalje se nije znalo gde su Marija i Aleksandra.

14. decembra 1991. godine u prepodnevnim satima, nakon što su priznali da su oni zaista bili u kući Mihajla Zeca i ubili ga, priznali su da su ubili i Mariju i Aleksandru. Trebalo je uraditi uviđaj na Sljemenu, na mestu njihove likvidacije.

Kad je ekipa za uviđaje došla do drvenog objekta izletišta, tamo je već bila osumnjičena petorka. Čuvali su ih policijski specijalci.

Ubili ih na smetlištu

Ubice su pokazale mesto na kojem su ubili majku i dete. Dok su objašnjavali kako su počinili monstruozni zločin, policajci su priznanje snimali kamerom. Mesto ubistva je ustvari bilo smetlište koje je malo u bregu i udaljeno je nekih dvadeset metara od samog izletišta. Ubrzo su pronašli Marijinu ljubičastu kućnu haljinu. Na sebi je imala i ljubičastu trenerku. Daljim otkopavanjem pojavio se drugi leš, devojčica u tamnoplavoj trenerci.

Ruke i usta bile su im vezane. Noge mrtve devojčice bile su gotovo potpuno opružene, a desna potkolenica oslonjena na glavu majke. Na toj, desnoj nozi, bila je papuča, na levoj je nije bilo. Kod desnog kolena majke pronašli su nekoliko čaura ispaljenih projektila. Petorka je priznala da su oružje sakrili na tavan zgrade izletišta gde su ga istražitelji i pronašli.

Tela majke i ćerke prevezli su u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku na Šalati. Majka je imala šest rana od metaka. Samo na glavi imala je tri prostrelne rane.

Osim što su Aleksandri bile vezane ruke, imala je povez i na očima. Ubica joj je u glavu ispalio nekoliko metaka, na desnom obrazu imala je dve rane i još tri iznad desnog uha.

I policajci koji su vodili istragu naježili su se dok su slušali kako jedan od ubica prepričava Aleksandrine reči: “Ubili ste mi tatu, nemojte mi ubiti i mamu”. Devojčica nije ni pomišljala da je i njoj smrt blizu.

Tokom istrage, petorka je tvrdila da je Mihajla ubio Siniša Rimac, a da je majku i ćerku ubio Munib Suljić.

Za ubistva nije odgovarao niko. Zbog proceduralnih grešaka njihovo priznanje ponovljeno kod istražnog sudije nije moglo da se koristi u sudskom postupku. Munib Suljić Igor Mikola i Siniša Rimac osuđeni su 2005. godine, ali zbog ubistva nepoznatog muškarca. Najdužu kaznu od 10 godina dobio je Suljić koji je prvi zapucao.

Rimac je osuđen na osam godina dok je Mikola kao pomagač osuđen na pet godina zatvora.

Jedina “pravda” koju su Dušan i Gordana Zec dobili je isplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 1,5 miliona kuna 2004. godine. Dušan Zec danas živi u Banjaluci i radi u agenciji za nekretnine. Preko prijatelja je poručio da ga mediji stalno podsećaju na neke stvari koje godinama pokušava da zaboravi i da mu je prebolno da se svega priseća.

Inače, presudom iz februara 2017. Vrhovni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je Merčepu povećao kaznu na sedam godina zatvora, koju, umesto u zatvorskoj ćeliji, povremeno “izdržavao” u elitnoj banji Krapinske toplice.

Izvor:Kurir.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *